Log in

I forgot my password

Rang Lista Sajta
Poll

DA LI ZELITE DA SAJT BUDE NAPRAVLJEN?

100% 100% [ 4 ]
0% 0% [ 0 ]
0% 0% [ 0 ]

Total Votes : 4

Search
 
 

Display results as :
 


Rechercher Advanced Search

Minichat
<noscript>Enable Javascript to get full functionality of this <a href="http://www.freeshoutbox.net/">shoutbox</a><br /></noscript><iframe src="http://sajtzabave.freeshoutbox.net/" height="300" width="500" frameborder="0"></iframe>
Gallery


Forum
biti cete prebaceni na stranicu za

sekundi

Biljke,lekovite,otrovne....

View previous topic View next topic Go down

Biljke,lekovite,otrovne....

Post  Admin on Mon Feb 18, 2008 3:47 pm

Лековите биљке
Из Википедија
Скочи на: навигација, претрага

Лековите биљке (у литератури се може срести и термин медицинске биљке) се користе у званичној или народној медицини за лечење болести или очување здравља људи. Данас се користи око 10 000 врста биљака и посвећује им се велика пажња управо у циљу проналажења бољих лекова који би по организам човека били што је могуће мање штетни.

Многе фармакопеје у свету користе биљке за добијање лекова (у Русији се око 170 врста биљака користи у те сврхе) јер су богате садржајем алкалоида, гликозида, смоле, етарских уља и др. Наука која се бави изучавањем лековитог биља, односно дрогама биолошког порекла назива се фармакогнозија.

Историја употребе биљака у лечењу тесно је повезана са историјом и развојем људског друштва. Најстарији писани документи потичу из Кине 3000 година пре н.е. када се знало за више од стотину лековитих биљака међу којима се неке и данас користе, као нпр. реум и цимет. Година 1806. обележена је заслугом немачког апотекара Фридриха Вилхелма Сертинера (нем. Friedrich Wilhelm Sertürner 1783—1841), који је први изоловао морфин из опијума, као почетак стручне фармакогнозије.

Развој фитотерапије у Србији

Први писани документи о употреби биљака у лечењу, фитотерапији, садржани су у манастирским кодексима Ходошком (XIV век) и Хиландарски (XV и XVI век).

У XVIII веку Захарије Стефановић Орфелин у свом делу Велики српски травник 1783. г. описао је на десетине биљака и начин њихове употребе. Вук Стефановић Караџић је 1818.г. у Српском ријечнику објавио велики број података о употреби биљака у народној медицини.

У XIX веку посебно место у изучавању фитотерапије заузимају Јосиф Панчић, својим делом Ботаника(1868) и Сава Петровић који је написао прву кљигу о распрострањењу и употреби лековитог биља код нас, Лековито биље Србије (1883). У исто време Владан Ђорђевић објављује Народна медицина у Срба и Васа Пелагић приручник Стварни народни учитељ. Ова дела су доста помогла популарисању употребе лековитог биља.

Admin
Administrator
Administrator

Female
Number of posts : 221

View user profile http://sajtzabave.forumakers.com

Back to top Go down

Re: Biljke,lekovite,otrovne....

Post  Admin on Mon Feb 18, 2008 3:48 pm

Жабљи раставић

Отровност

Токсичност ове биљке потиче од тритерпенског сапонина еквизетонина (кога може бити до 5%) и аконитинске киселине. Присутни су и алкалоиди никотин, еквизетин (палустрин) и 3-метоксипиридин. Садржи и флавоноиде као што је еквизетрин. Доказан је и један присутни антивитамински фактор који у телу животиња доводи до дефицита витамина В1. Ова биљка је веома отровна за стоку, како у свежем стању, тако и у сену. У сену је опаснија, јер приликом испаше стока избегава ову биљку због грубе и оштре стабљике (због присуства силицијум-диоксида). Код стоке се јављају нервне сметње и нагло опадање млечности. Код коња делује кумулативно, након дужег времена и тада животиња има поремећај у кретању. Ефекат тровања се ублажава давањем животињи овса и квасца, јер су богати витамином В1.[3]

Admin
Administrator
Administrator

Female
Number of posts : 221

View user profile http://sajtzabave.forumakers.com

Back to top Go down

Re: Biljke,lekovite,otrovne....

Post  harfa on Tue Feb 26, 2008 10:19 pm



Nana metvica

narodni nazivi:
crna nana, ljuta nana, metva, metvica, paprena metva, paprena nana
engleski naziv: PEPPERMINT
Opis biljke:
Nana ili metvica je trajna zeljasta biljka, a raste kao divlja i pitoma, jer se uzgaja u vrtovima. Nana ima uspravnu četvrtastu, granatu i dlakavu stabljiku sa nasuprotnim dlakavim unakrsnim, jajasto šiljastim, na krajevima testerastim listovima. Sa donje strane je sjajna i tamno zelene boje, a sa gornje strane svetlo zelene boje.
Stanište:
Divlja nana ili metvica nana raste na vlažnim mestima .
Lekoviti deo biljke:
Listovi i cela biljka.
Lekovito delovanje:
Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljiv lek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grčeva, protiv teškog varenja. Nana ulazi u sastav čajeva za lečenje žuči. Nanino ulje ima slaba anestetička svojstva i prijatan miris koji osvežava, zbog čega se upotrebljava i protiv gadjenja i povraćanja. Rastvor ulja u alkoholu se koristi spolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol, naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog toga hladi.Nana se takodje koristi za umirenje nerava, nervnu rastrojenost, glavobolju, zujanje u ušima, kod depresije, hipohondrije i kod groznice. Otklanja gasove, podrigivanje, povraćanje, grčeve u želucu i materici, pospešuje krvotok, leči prehladu, promuklost i kašalj. Destilacijom od nane se proizvodi eterično ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost u lečenju raznih bolesti.
Nana-Metvica



Opis
biljke: nana ili metvica je trajna zeljasta biljka, a raste kao divlja
i pitoma, jer se uzgaja u vrtovima. Metvice imaju uspravnu ?etvrtastu,
granatu i dlakavu stabljiku s nasuprotnim - dlakavim unakrsnim,
jajasto-šiljastim, na krajevima pilastim - listovima. Odozdo je sjajno
i tamnozelene boje, a s gornje strane svetlozelene boje..Stanište:
divlja nana ili metvica nana raste na vlažnim mestima .
Lekoviti deo biljke: listovi i cela biljka.
Lekovito
delovanje: Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljivlek za
umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grceva, protivteškog varenja,
kao stomahik, nana ulazi u sastav cajevaza lecenje žuci. Nanino ulje
ima slaba anesteticka svojstvai prijatan miris koji osvežava, zbog cega
se upotrebljavai protiv gadenja i povracanja. Rastvor ulja u alkoholu
koristispolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba.
Mentol,naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog togahladi.nana
se koristi za umirenje zivaca, nervnu rastrojenost,glavobolju, zujanje
u usima, histeriju i hipohondriju, groznicu,slabost i nozno znojenje.
Otklanja vetrove, podrigivanje, povracanje, grceve u želucu i materici,
pospešuje krvotok, leci prehladu, promuklost i kašalj. Destilacijom od
nane se proizvodi etericno ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost
u lecenju raznih bolesti.


Last edited by harfa on Fri Mar 07, 2008 6:29 pm; edited 1 time in total

harfa
Moderator
Moderator

Number of posts : 434

View user profile

Back to top Go down

Re: Biljke,lekovite,otrovne....

Post  harfa on Tue Feb 26, 2008 10:27 pm

[/img]

Kamilica - Chamomilla recutita

Kamilica je biljka koja je po svojim svojstvima svima već poznata. Prepoznatljiva je po svojim sitnim bijelo-žutim cvjetovima, a možete je vidjeti gotovo na svim livadama.

Kamilica je «lijek za sve». Pospješuje probavu, snižava temperaturu, ublažava boli, smiruje grčeve, smanjuje osipe, pomaže kod svih bolova u trbuhu i još mnogo toga.

Kamilicu možete koristiti u obliku tinkture, čaja, praška, eteričnog ulja i obloga.

Ako imate problema s kožom ili jednostavno želite ljepšu i njegovanu kožu dovoljno je jednom tjedno umiti se čajem od kamilice.

Ona je vrlo dobar lijek za smirenje. Redovno pijte čaj i osjetit ćete promjenu. Za odrasle se čaj priprema tako da žlicu kamilice prelijete s 2 dl kipuće vode. I ostavite poklopljeno 15 minuta. Želite li jači čaj ostavite da djeluje sat vremena.

Imate li problema s ispadanjem kose, za ispiranje koristite čaj od kamilice (pripremate ga tako da četiri žlice biljke prelijete litrom kipuće vode, nakon deset minuta procijedite i pričekajte da se ohladi do temperature s kojom inače ispirete kosu).

harfa
Moderator
Moderator

Number of posts : 434

View user profile

Back to top Go down

Re: Biljke,lekovite,otrovne....

Post  harfa on Mon Mar 03, 2008 7:13 pm


Gavez je višegodišnja zeljasta biljka, visoka do 1 m. Stabljika je uspravna, kruta, šuplja, mesnata, gusto pokrivena dlakama, samo u gornjem delu razgranata. Listovi su lancelasti, grubi i dlakavi, u donjem delu stabljike suženi u dršku, a srednji i gornji su sedeći i duguljasti. Cvetovi su ljubičasti ili ružičasti, zvonasti, sakupljeni u povijenim cvastima u pazuhu gornjih listova. Cvetne drške i čašični listići su obrasli dlačicama. Cveta od aprila do septembra. Rasprostranjena je najviše po vlažnim livadama, pašnjacima i oranicama, na obalama reka i potoka, oko puteva i u kanalima, uglavnom na plodnom tlu, do iznad 1000 mnv. Razmnožava se semenom i vegetativno. Droga je u korenu (Symphyti ili Consolidae radix) koji se vadi u jesen ili u proleće čim biljka počne listati.


Opere se i ostruže, izreže u komade od 2 cm. dužine i što pre osuši na suncu da ne poplesnivi. Svojstvenog je mirisa, sluzavog i po malo gorkog ukusa. Sirov koren je sočan, a osušen rožnate konzistencije.
Sastav: purinski derivat alantoin., glikoal kaloid konsolidin, mnogo sluzi, guma, smola, tanin, etarsko ulje, asparagin, šećer i otrovan alkaloid simfito-cinoglosin.


Upotreba: Tipična sluzna i donekle taninska droga. Zahvaljujući prisustvu alantoina, gavez pomaže rast i razmnožavanje ćelija i obnavljanje tkiva, pa se tako može objasniti vekovna upotreba u narodnoj medicini za lečenje preloma kostiju, uboja, čireva, starih i gnojavih rana i sl. U obliku sirupa daje se slično belom slezu za lakše iskašljavanje i lečenje upale usne šupljine.
Narodna Imena: velika sodula, voluj jezičac, vrani gavez, kilnjak, konjski rep, opašica, pljušč, svatovci, crni koren.

harfa
Moderator
Moderator

Number of posts : 434

View user profile

Back to top Go down

Re: Biljke,lekovite,otrovne....

Post  harfa on Tue Mar 04, 2008 4:25 pm

Nana-Metvica



Opis biljke: nana ili metvica je trajna zeljasta biljka, a raste kao divlja i pitoma, jer se uzgaja u vrtovima. Metvice imaju uspravnu ?etvrtastu, granatu i dlakavu stabljiku s nasuprotnim - dlakavim unakrsnim, jajasto-šiljastim, na krajevima pilastim - listovima. Odozdo je sjajno i tamnozelene boje, a s gornje strane svetlozelene boje..Stanište: divlja nana ili metvica nana raste na vlažnim mestima .
Lekoviti deo biljke: listovi i cela biljka.
Lekovito delovanje: Nana se upotrebljava kao prijatan, blag i neškodljivlek za umirivanje, protiv gasova, nadimanja i grceva, protivteškog varenja, kao stomahik, nana ulazi u sastav cajevaza lecenje žuci. Nanino ulje ima slaba anesteticka svojstvai prijatan miris koji osvežava, zbog cega se upotrebljavai protiv gadenja i povracanja. Rastvor ulja u alkoholu koristispolja protiv bolova od neuralgije, reumatizma i nazeba. Mentol,naime, draži nerve u koži, lako isparava i zbog togahladi.nana se koristi za umirenje zivaca, nervnu rastrojenost,glavobolju, zujanje u usima, histeriju i hipohondriju, groznicu,slabost i nozno znojenje. Otklanja vetrove, podrigivanje, povracanje, grceve u želucu i materici, pospešuje krvotok, leci prehladu, promuklost i kašalj. Destilacijom od nane se proizvodi etericno ulje koje ima višestruku upotrebnu vrednost u lecenju raznih bolesti.


Last edited by harfa on Fri Mar 07, 2008 6:30 pm; edited 1 time in total

harfa
Moderator
Moderator

Number of posts : 434

View user profile

Back to top Go down

Re: Biljke,lekovite,otrovne....

Post  harfa on Fri Mar 07, 2008 6:27 pm

KOPRIVA (Urtica dioica)




Poznata je pod nazivom: kopriva žara, žarica, pasja kopriva, žeža, žarulja
- najbolji lek za malokrvnost –

Nasa narodna medicina za lecenje malokrvnosti preporucuje vise vrsta lekovitih biljaka i sumskih plodova. Pozeljno je, ako se nadjemo u takvoj prilici, jesti sveze plodove sumske kupine, maline, borovnice, ribizle… Nazalost, veoma retko se nadjemo u takvoj prilici.

Od drugih biljaka, upotrebljavaju se pupoljci i plod divlje ruze, petrovac, lincura, trava iva, koren idjirota, sladic, plod oskoruse, hajducka trava i niz drugih biljaka koje se, u ovoj ili onoj srazmeri, mesaju sa kljucnom biljkom, od koje pocinju i sa kojom se zavrsavaju svi recepti za lecenje anemije – sa njenim velicanstvom koprivom.

Prednosti koprive nad svim ostalim biljkama visestrane su i ocigledne. Prakticno nema coveka koji ne bi mogao pouzdano da prepozna ovu biljku medju drugim biljkama, ako ni zbog cega drugog, a ono zbog karakteristicnog zarenja na dodir. Kod osetljivih osoba, ovo zarenje moze da bude veoma bolno, pa i da izazove nezeljene alergijske reakcije. Pri branju, te osobe morale bi da se zastite odgovarajucim rukavicama. Svi sastojci, koji izazivaju zarenje, pri termickoj obradi razlazu se vec na 70 celzijusovih stepeni.

Kopriva sadrzi toliko korisnih sastojaka za poboljsanje krvne slike, da dodavanje drugih biljaka uistinu nije potrebno. Od svih biljaka na planeti, kopriva sadrzi najvise gvozdja. Isto tako, vazna je cinjenica da kopriva pomaze ne samo otklanjanju malokrvnosti, vec je veoma korisna i za ublazavanje i lecenje mnogih drugih oboljenja: secerne bolesti, peska u bubrezima i besici, proliva, edema, reumatskih obolenja, suzenja krvnih sudova, ekcema, glavobolje, obolenja jetre, zuci, slezine, zeludacnih grceva i cireva, da ne razvijamo dalje ovaj siroki spektar lekovitosti koprive.

Kako je koristiti? Sada je pravo vreme. Treba brati vrsne listove mladih stabljika( ne visih od pedlja) i odmah ih pripremati ili staviti da se suse. Susiti ih treba u senci, na sto jacoj promaji i uz cesto prevrtanje. Listovi su dobro osuseni ako su sacuvali svezu i zdravu, prirodnu zelenu boju, a mrve se kad ih protrljamo prstima. Za duze cuvanje, valja ih zapakovati i dobro sabiti u dvoslojne papirne kese.

Sirove listice mozemo koristiti odmah, za pripremu napitka ili veoma zdrave hrane. Kopriva je bolja od sveg zeljastog povrca, i svakako je treba upotrebljavati umesto njega. Moze se, i pozeljno je, davati je i veoma maloj deci, koja su tek pocela da uzimaju cvrstu hranu.

U zavisnosti od licnih kulinarskih sklonosti i gurmanskih afiniteta, koprivu mozete pripremati i upotrebljavati kako god hocete, a da budete sigurni da niste pogresili. Corbice, pitice, pire...

Podeljena su misljenja da li caj od koprive treba samo popariti ili bi trebalo prokuvati ga. Pre pripreme, lisce obavezno treba isitniti, a litar caja spremiti sa najmenje 50 grama osusenog lista. Piti u toku dana, umesto vode. Napitak niposto ne seceriti. Ako nekome smeta ukus i miris koprive, moze da, u ohladjen caj, doda malo limunovog soka.


harfa
Moderator
Moderator

Number of posts : 434

View user profile

Back to top Go down

Re: Biljke,lekovite,otrovne....

Post  Sponsored content Today at 5:58 am


Sponsored content


Back to top Go down

View previous topic View next topic Back to top


 
Permissions in this forum:
You cannot reply to topics in this forum